Prvog dana proleca 1996. planinarsko drustvo "Pobeda" dobilo je svoj ogranak, ucenike Prve beogradske gimnazije predvodjene profesorkom Tatjanom Bulajic.

Ubrzo posle osnivanja uputili smo se ka Suvoj planini. Bilo nas je toliko malo da smo jedva napunili autobus. Probudjeni u ranu zoru, pospani i nesvesni onog sto nas ceka, strpali smo par grickalica u ranceve i krenuli u ono sto smo mislili da ce biti lagana setnja. Vec sat vremena kasnije cuo se prvi ocajni glasic:

-Vodeeeee...

Uzurbano smo vadili cokolade, bonbone, grisine, zgnjecene sendvice i banane, ali vode nije bilo. Obeshrabreni, posedali smo na travu. Pedeset glava okrenulo se ka nasem vodji sve sa istim pitanjem u ocima.

-Ma strpite se jos malo, sad cemo mi, to je tu odmah iza ovog brda. Da, da, ima i cesma gore.

Okrepljeni ovim saznanjem obustavili smo strajk i nastavili dalje. Iza tog brda krilo se jos jedna, pa jos jedno i tako u nedogled. Obecani vrh stigao je tek nekoliko zednih i umornih sati kasnije. Vecina nas se na Trem popelo cetvoronoske, da bi gore saznali da od cesme nema ni traga. Bili smo primorani da topimo sneg. Te noci, izgoreli od majskog sunca, sa upalom svih misica, spavali smo kao jagnjad, nesvesni da smo od tog vikenda trajno zarazeni planinarskim virusom.

Mesec dana kasnije niko se vise nije dvoumio da li da se prijavi za trodnevni izlet na Staru planinu i osvajanje vrha Midzora (2169 m). Opremljeni hranom i vodom, vikali smo nasim novim clanovima:

Ma to je odmah iza onog brda tamo!

Usledila su jos dva pohoda na Suvu planinu sa osvajanjem Trema, Mosora (810 m) i Sokolovog kamena, kao i ponovni uspon na Midzor. Poseban izazov predstavljao nam je uspon na Borovnik (1850 m) i Daznik, koje razdvajaju Grede. Tog dana presli smo preko 40 km i u dom stigli umorni ali i izuzetno ponosni na svoj uspeh. Na suvoborskom Rajcu smo bili toliko puta da nas tamo smatraju za domace. Svaki izlet donosio je nove izazove i nove dozivljaje za pamcenje. Vrativsi se u skolu pricali smo o pohodima na vrhove, logorskim vatrama, vecerima uz gitaru i pesmu, i tako uspevali da privucemo sve vise i vise clanova. Od nekolicine znatizeljnih ucenika razvio se planinarski ogranak koji danas broji oko 400 ucenika.

Postali smo jedna velika porodica.

Ako zelite da nam se pridruzite u planinarenju, slobodno se obratite nasoj profesorki, a ona ce se srdacno nasmejati (to uvek radi) i dati vam sve informacije!

Milica Grozdanovic (17)

Mirna Matic (17)