Olimp-Mitikas (2917m)

Posle vise godina planinarenja, krenuli smo u osvajanje Olimpa. Napunili smo autobus stvarima, sponzorima, i naravno dobrim raspolozenjem. Ostavili smo dugacak put i granice za sobom, istog dana stigli smo do podnozja najvise planine Grcke, Olimpa. Uzeli smo opremu i krenuli sa 1000 m nadmorske visine na prvi deo uspona, do doma.

Pesacili smo 4 sata po mraku uz sve slabiju svetlost baterijskih lampi. Iz mraka smo osecali kako nas oci Zevsa vrebaju, kao da odlucuju da li ce nam dopustiti ovo uznemiravanje njihove postojbine. Stigli smo u dom malo pre ponoci i za sekund izbegli pretvaranje u bundeve.

Sutra pre zore osecali smo se kao da nismo ni spavali. Krenuli smo u osvajanje najviseg vrha Grcke, Mitikasa 2917m, i dalje nesvesni svega sto se oko nas desavalo. Prvi susret sa Olimpom doziveli smo kroz maglu, pri prvim zracima sunca. Shvatili smo zasto su stari Grci verovali da na vrhu ove misticne planine prebivaju bogovi.

Noseni zeljom, i uz puno truda nas 40 koji smo krenuli u ovaj pohod, stigli smo na sam vrh Olimpa. Prvi koji su stigli vikali su sa vrha dozivajuci Zevsa, ali se on naravno nije pojavio. Ipak zahvalili smo se bogovima na izuzetnom vremenu koje nas je pratilo i procitali grcki mit o nastanku sveta. Razvili smo jugoslovensku zastavu i otpevali drzavnu himnu.

Posle kratkog odmora na vrhu poceli smo da se spustamo. I pored velikog zamora, cesto smo se okretali nazad vrhu, zalosni sto iza sebe ostavljamo ovu velicanstvenu planinu.Kroz nekoliko sati spustili smo se sa Mitikasa do malog grada na obali Egejskog mora. Tu smo proveli narednih par dana u zasluzenom odmoru.

Izdvojili smo jedno prepodne za obilazak Meteora. U povratku smo obisli srpsko vojnicko groblje na Zejtinliku, u Solunu.

Za sam kraj citiramo profesorku Tatjanu Bulajic koja nam je sve ovo omogucila: "Posle Olimpa ni najmladji od nas vise nisu deca."

Milica Grozdanovic  IV

Milena Furtula  IV